LEGENDE LE MANA

PORSCHE 917

Porse 917 – rekorder Le Mana

Kada se spustila zastavica na trci 24 casa Le Mana 1971. pobednicki Porse 917K Martini Tima sa  vozacima Helmut Markom i Gis van Lenepom presao je rekordnih 397 krugova, odnosno  5.335,31 km, a vozac Dzeki Oliver za volanom Porsea 917LH (dugi rep) Dzon Vejer Tima vozio najbrzi krug od prosecnih 244.387 km/h.
835 ili 836
To ce ostati neprevazidjeno do danasnjih dana.
Ove, 2008. pobednicki, brzi i stedljivi, dizel Audi R10 TDI sa vozacima Tom Kristensenom, Alan MekNisem i Rinaldo Kapelom presao je 381 krug, odnosno 5192.65 km. Najbrzi krug, takodje, na Audiju R10 TDI odvezao je Aleksandar Prema od prosecnih 240.584 km/h.
Naravno, od tada staza je blago modifikovana, nesto i usporena, ali treba imati i u vidu dzinovski napredak tehnoligije po pitanju sasije, aerodinamike, motora, ekonomicnosti, kocnica,
Pneumatika,…
Porse 917 bio je izvanredan. Legenda auto-sporta Emerson Fitipaldi, visestruku sampion formule 1 i Indija, smatra ga najboljim sportskim kolima u istoriji.
Kada je 1968. FIA uvela novu kategoriju Sportskih kola, sa vaznoscu do 1971., sa motorima maksimalne zapremine od 5 litara, minimalne tezine od 800 kg  minimalne proizvodnje od 50 primeraka, kasnije premenjeno u 25, Porse je resio da uradi nova kola, prvrnstveno imajuci u vidu pobedu u Le Manu, koja im je do tada uvek izmakla. Za rekordnih deset meseci, uzimajuci kao bazu stari i provereni model 908, kola su bila gotova.
Na Zenevskom salonu u martu 1969. predstavljen je novi Porse 917 sa, tada, basnoslovnom cenom od 140.000 DM (nemackih maraka).

U aprilu 1968. na parkingu u fabrici u Stutgartu bilo je poredjano 25 belih Porsea 917 spremnih da ih inspektori FIA pogledaju i odobre homologaciju.

Bila je to samo 810 kg teska somfonija retkih metala i savremene tehnike odevena u staklenu vunu.
Njegov, tada, jedini konkurent, cuveni Ferari 512 S, imao je dobrih 920 kg, ali on je radjen krace vreme i uz upotrebu materijala koji su Ferariju tada bili pri ruci.
Porse 917 bio je lak automobil sa motorom hladjenim vazduhom.

Osnova je bio komplikovani ram uradjen od zavarenih cevi od lakog metala. Bio je tezak samo
42 kg, ali je plasio vozace zbog eventualnog prskanja. Zato je u pocetku ram bio punjen azotom pod pritiskom sa ugradjenim meracem pritiska, kako bi moglo da se kontrolise stanje rama.
U pocetku je i bilo problema sa prskanje, ali je kasnije to otklonjno usavrsavanjem procesa zavarivanja. Imao je samo jedan rezervoar za gorivo desno od vozaca, sto je uticali na raspored mase u vozilu, ali se cinilo da to nema uticaj na performanse. Disk kocnice i kocione papuce bile su proizvod firme Girling, lako zamenljive tokom trke. Vesanje je bilo slicno formuli 1, sa dvostrukim poprecnim ramenima. Karoserija je bila od staklenih vlakana. Prednji i zadnji deo karoserije, kao i kod konkurenta Ferarija 512 S, bio je zamenjljiv. Trke su se vozile na razlicitim stazama, pa se eksprimentisalo sa oblicima, posebno u Le Manu. Narocito je bio interesantan model Pose 917LH
(dugi rep). Na pravcu u Le Manu vozacu Vik Elfordu je 1970. izmerena maksimalna brzina od 386 km/h, a 1971. vozacu Dzeki Oliveru 396 km/h.

Motor je bio 12-to cilindrijski V motor sa uglom od 180 stepeni vazdusno hladjen, sto je za posledicu imalo razmaknutost izmedju cilindara i dugacak motor. Imao je po dve bregaste osovine u svakoj glavi, sa cetiri ventila po cilindru. Iz prvobitnih 4,5 litara zapremine razvijao je 520 KS pri
8450 obrtaja u minutu. Radjene su kasnije i verzije sa 4,9 i 5 litara zapremine, sto je povecavalo snagu na 560 do 590 KS. Motor je imao Bosov sistem za ubrizgavanje goriva.
Zbog duzine motora vozaci su sedeli vise napred, tako da su im noge bile ispred prednje osovine.
Imao je 5-to stepeni menjac, ali se za Le Man koristio 4-voro brzinski zbog pouzdanosti.
Gume su bile Fajerston.
Na trkama je debitovao 1969. sa svim mogucim decijim bolestima. Bio je tesko upravljiv, pa se smatralo da je motor suvise jak za tu sasiju. Ali neprestalno se radilo na usavrsavanju.
Te godine u Le Manu pokazao se kao izuzetno brz. U pocetku je ubedljivo vodio. Bio je i vinovnik velike tragedije. Vozac-dzentlmen englez Dzon Volf, koji je bio dovoljno bogat da ga kao prvi privatnik-trkac kupi i dovoljno zaljubljen u trke da ga vozi, nastradao je vec u prvom krugu.
Izleteo je sa staze, vozilo se zapalilo i nesrecnom vozacu nije bilo spasa.
Ta, 1969. je bila godina za usavrsavanje.
Prava takmicenja sa pravim konkurentima pocela su 1970.
Porse je odlucio da glavne snage baci na Dzon Vejera, proverenog prijatelja firme i njegov novoformirani Gulf Vejer Tim, iza koga je stala mocna naftna kompanija Gulf. Tim je imao svu pomoc Porsea i bio je zaduzen za trke i unapredjenja. Drugi fabricki tim bice Porse-Salzburg Tim,
a  bio je Martini Tim.
Smatra se da je sezona 1970. i dvoboj  Porsea i Ferarija bila jedna od najvecih borbi u istoriji
auto-sporta.
Cela sezona je protekla u apsolutnoj donimaciji Porsea 917, posebno njihovog Gulf Vejer Tima, sa vozacima-posadama Sifert / Redman i Rodrigez / Kinunen. Njegov glavni protivnik Ferari 512 S za koga je vozila citava armada vozaca formule 1, Dzeki Iks, Mari Andreti, Ignjacio Djunti, Klej Regaconi, Kris Amon, Dzon Sartis, Roni Peterson, dobio je samo drugu trke te sezone, 12 casova Sebringa. Ferari 512 S je vozilo i mnogo privatnih timova. Naravno, to nikako ne znaci da je
Ferari 512 S los. Naprotiv.

Na dve trke, zbog konfiguracije staze, Targa Florio i Nirburgring, Porse se pojavio sa starim, ali usavrsenim modelom 908/03, sa motorom od 3 litre i na obe pobedio.
Isticala se i posada Martini Tima Vik Elford / Kurt Arens.
Na Le Manu te godine konkurencija je bila zestoka. Ogroman broj konkurentnih timova , kako fabrickih tako i privatnih, potpomognutih fabrikama. Skoro cela svetska vozacka elita, ukljucujuci vozace formule 1 i vozace iz Amerike.
Na kraju pobedu odnosi Porse 917K Porse Slazburg Tima sa vozacima Hans Hermanom i Ricardom Atvudom.
Na kraju sazone, razocaran slabim rezultatima, Ferari odlucuje da sve snage prebaci na novi Ferari 312PB, koji je spreman za sezonu 1972. kada stupaju na snagu nova pravila i kada se zapremina motora ogranicava na 3 litre.
Za zadnju trku Ferari je pripremio 512 M specifikaciju, prepravljeni 512 S skoro prema Porseu 917,
i za sledecu godinu ga prepustio privatnim tomovima.
U 1971. Porse 917 nije imao pravu konkurenciju. Glavne uzdanice bilesu posade Sifert / Bel i Rodrigez / Oliver Gulf Vejer Tima. Na prvoj trci te sezone privatni Porse 917K, proslogodisnji Gulf Vejerov, vozila je i posad Emerson Fitipadi / Karlos Rojteman, buducih zvezda formule 1.
Privatni Ferariji 512 M nisu mu bili dostojni.
Fabricki tim Ferarija je usavrsavao Ferari 312PB koji je pokazivao odicne performanse i vec se naziralo da ce biti glavni favorit za 1972. I Matra je pripremala svoje vozilo za sledecu godinu. Fabricki tim Alfa Romea sa Alfa Romeom 33/3 i V8 motorom od 3 litre zahvaljujuci odlicnoj izdrzljivosti pokazao se kao glavni konkurent.
Dobili su cak tri trke te sezone, Targa Florio, 1000 km Brends Heca i 1000 km Votkin Glena,
Ali to nije bilo dovoljno da se ozbiljno ugrozi velika prednost Porsea.
Te godine, pored dugog vodjstva Porsea 917 LH Gulf Vejer Tima sa Rodrigezom i Oliverom,
rekorda kruga,  pobedu odnosi Porse 917K Martini Tima sa vozacima Helmut Mrkom i Gijs van Lenepom. Postavjaju se novi rekordi koji vaze i danas.
Porse 917 je uz finasijsku pomoc Audija presao okean i transformisao se prvo u Porse 917PA, a zatim u Porse 917/30, za onda popularno KanAm (Kanadsko Americko) prvenstvo. Sa svojih preko 1500 KS Porse 917/30 smatra se najjacim sportskim kolima koja su se trkala i naravno bio je nepobediv. Kasnija promena propisa u vezi sa potrosnjom goriva su mu zapecatila sudbini.

Dzo Sifert, prvi vozac Porsea, autogram
               PIŠE: LJUBOMIR iVANOVIĆ